Priča o jednom kalendaru, ne sasvim običnom

 

 

Kalendari su jednogodišnje „biljke“. Oko Nove godine stari tabak datuma menja se novim da iznova, sa zida ili radnog stola, marljivo podseća na važne dane. Sladokusci kalendara će u moru različitih tražiti one čije su motivi u kontemplaciji sa njihovim životnim interesovanjem ili ponekom žudnjom. Tako, dok je pogled u potrazi za nekim zaokruženim utorkom ili praznikom, misli posmatrača lako odlaze na tirkiznu plažu sa palmama, ribolov na Kavkazu ili u automobil visoke klase sa pratnjom vrlo prijatnog izgleda.

Danas, kalendari generalno ne zauzimaju centralno mesto u marketingu. Kompanije i organizacije u sklopu svojih promo paketa dele materijale gde se često nađu i kalendari. Odabrani iz nekog opšteg kataloga, iako na oko lepi, kalendari su kreativno zanemareni. Malo je istinski originalnih rešenja koja takvim formatom donose neku zanimljivu priču, snažno prenose poruku i tako, reflektuju organizacionu kulturu i vrednosti darodavaca kalendara. Ipak, poput mini bilborda, kalendari imaju potencijal da pored  svakodnevnog podsećanja posmatrača na datume, efektno šalju i druge, upečatljive poruke.

Teza „da se sa kalendarima nešto treba preduzeti ne bi li se više kreativno angažovali“, pokrenula je našu družinu odlučne namere da se napravi kalendar sa „pričom i stilom“. Krenuli smo doslovno od pisanje „scenarija“ i dobre pripreme a zatim se prešlo na „škljockanje“. Ovom foto-stiho-pričom želimo da Vam približimo ideju ali i veoma lepo iskustvo koje pravljenje kalendara inspirisano poezijom može da priredi. 

 

Mini prolog kalendara „Srbija slikana poezijom“

Pred Vama se nalazi priča o korporativnom kalendaru kompanije Elektroistok-Izgradnja „Srbija slikana poezijom“ za 2020. godinu i kratak osvrt na motive, simboliku i zanimljivosti procesa njegovog nastanka.

Kalendar se tematski oslanja na odabranu poeziju naših istaknutih pesnika da dočara karakter i kulturu Srbije kroz fotografije inspirisane pesmama. Sačinjene kompozicije pesama i scena na fotografijama izražavaju tkz. „kulturni patriotizam“ uzdizanjem simbola ljubavi, života, slobode, časti, znanja, različitosti… U nekoj meri, prikazani su i lirski momenti smrti i stradanja neizostavni u našoj rodoljubivoj pesmi zbog burne istorije, narodne patnje i čežnje za slobodom.

Uz fotografije koje vizuelno dočaravaju pesme ali i motive Srbije, stranice kalendara nose ispis strofe ili nekoliko stihova. Cilј je da se posmatrač inspiriše da, ako već nije, pročita ili presluša celu pesmu a da zatim ostvari vezu između misli pesnika i naše vizuelizacije stihova. Ovako sačinjene kompozicije, nepretenciozno, treba da izazovu posmatrača da se zamisli pred scenom i oseti emociju koju ona sa sobom nosi i izazove osećaj pripadnosti jednoj kulturi.

Kalendar odaje počast svim našim pesnicima i njihovom stvaralaštvu. Na žalost, premalo je stranica u kalendaru naspram broja brilijantnih umetnika i zaostavštinom kojom nas baštine. Izbor je bio pretežak. Preovlađuju pesnici iz 19. i 20. veka, sa rodoljubivim pesmama nastalim u ratnim razdobljima savremene Srbije ali sa antiratnim i miroljubivim porukama. Odabrana poezija pesnika mlađih generacija su uglavnom ljubavne i pružaju žive slike naroda, krajeva, tradicije i običaja Srbije.

 

Priča o priči našeg Kalendara

U sledećim redovima je priča o nastanku i motivu svake od 13 fotografija koje čine kalendar kao i po neka zanimljivost o pesniku, pesmi i samom procesu nastanka slike.  

 

Januar

… „Al` ta vera ne sme da bude bez vida,
zato Sveti Savo još i škole zida.
Ima l` oka slepa, škola ga otvara!
Šalј`te decu neka od njih lјude stvara!“ …

„Sveti Sava“- Jovan Jovanović Zmaj

 

Januar je mesec u kojem se slavi Sveti Sava. Jovan Jovanović Zmaj je bio jednako izuzetna ličnost kao i Rastko Nemanjić koji u paru na najsvetliji mogući način prožimaju srpsku istoriju i kulturu. Spoj pronađen u njihovom delovanju i posvećenosti deci i prosvetiteljstvu se savršeno uklopio. Stihovi čika Jove Zmaja ukazuju da vera svojim duhovnim uticajem treba da otvara nove vidike putem škole i obrazovanja. Fotografija, nastala u kripti Hram Svetog Save, slavi buduće naraštaje i odaje veliko poštovanje za prosvetne radnike. "Slava učenikova je slava učiteljeva." ~ latinska poslovica

Zanimljivost: Iza kulisa ove fotografije pored Mirjane, „nastavnice“ i dece: Divne, Jasne, Milice, Lazara T. Andreja i Lazara P. je bilo još desetak ljudi. Svi učesnici ispred i iza foto aparata su zaposleni u Elektroistok Izgradnji i njihove porodice tako da je krajnja fotografija jedan od porodičnih portreta kompanije.      

Februar

…“ Domovina se brani lepotom
i čašću i znanjem
domovina se brani životom
i lepim vaspitanjem.“

„Domovina se brani lepotom“ – Ljubivoje Ršumović

 

Za pesmu „Domovina se brani lepotom“ i pisca nije potreban specijalan uvod. Nema brkooova koji su doneli više radosti velikoj i maloj deci kroz pesme i „fazone i fore“ od Ršumovih. Jednu Ršumovu opasku o ovoj pesmi  "Pa zar nije Dostojevski napisao da će lepota spasiti čitav svet?!" mi bi smo dopunili da sigurno hoće ali samo uz "znanje i lepo vaspitanje". Utisak je da smo sasvim lepo iskoristili doktorsku promociju Jelene, supruge našeg „direktora fotografije“ Bate u kojoj su se skupili svi epiteti iz pesme. Dr Jelena, portret Dositeja u pozadini i Beogradski univerzitet su naš ljudski i umetnički dojam Ršumovih misli. Utisak nam je da se i Čika Ršum sa ovim složio jer se lepo obradovao ovom kalendaru i tražio ih je tuce.

Zanimljivost: Prva zamisao februarske scene je bila da se u čast državnosti Srbije i Prvog srpskog ustanka, na Čegru fotografiše pripadnica Garde Vojske Srbije sa sabljom gde bismo imali drugačije oslikane simbole i motive iste pesme. Na našu žalost i pored dobre volje određenih službi Ministarstva odbrane, Vojska Srbije nije dala saglasnost za ovakav poduhvat. Ta žal, danas je na svu sreću ostala samo anegdota. Neki doktorati zaista vrede da ih svi „vide“.

 

Mart

… „Srbija se opet budi,
Sve što se začinje u napaćenoj utrobi žena,
Sve što niče iz misli i semena,
Sve što na tlu Srbije živi i rodi
Namenjuje se slobodi.“

„Srbija se budi“ - Desanka Maksimović

 

Književno sidro zvano Desanka Maksimović je duboko ukopano u kulturni kod naroda. Pesma „Srbija se budi“ satkana od čistog rodoljublja, od starta je bila velika inspiracija za čitav „ umetnički pravac“ kalendara. Desanka je ovu pesmu pisala inspirisana ustanicima NOB-a koji su delovali njenom rodnom Brankovinom. Ljubaznošću Narodnog Muzeja Valjevo i osoblja muzeja u predivnom ambijentu Brankovine dobili smo priliku da neponovljivo „uhvatimo“ simboliku rađanja, plodnosti, slobode… likom prelepe valjevke, Aleksandre, u tom trenutku trudnice.

Zanimljivost: Ispostaviće se da je na fotografiji pored Aleksandre i jednog borca NOB-a u pozadini još jedan uncredited lik kalendara, beba Uroš.

 

April

Na Kalemegdanu, pored starog grada,
Gde Beograd grle i Dunav i Sava,
Jedno Srpče gleda zemlјe naših nada,
Što ih tajno krije ta dalјina plava.“ …

„Uzdah sa Dunava“ – Vladislav Petković Dis

 

Stihovi „Uzdah sa Dunava“ su doslovno interpretirani pomoću dečaka Nikole koji je tokom fotografisanja bio sve samo ne kako stihovi tvrde „zamišljen“, već poput svakog dečaka neuhvatljiv i vrcav nalik na života samog DIS-a. Jedinstven u stilu ali ne baš odobravan od savremene pesničke „elite“ tog vremena, DIS je svoje pesničko nadahnuće i potporu pronašao u boemskim krugovima oko Skadarlije. Njegova lična sudbina se, na žalost, uklapa u model mnogih poeta tragičara tog vremena.

Zanimljivost: Zelja „scenariste“ kalendara i pisca ovih redova je bila da se krajnja fotografija ponovi kako bi tonovi „daljine“ iz stihova bili više kao u pesmi, plavi, nego kakvi jesu tokom kalemendanskog sutona žućkasto-crvenkasti. Pošto digitalna obrada nije bila adekvatna fotografija je trebalo da se uradi ponovo ali u praskozorje. Ova zamisao nije realizovana jer je kratko nakon nastanka prve i finalne fotografije Pobednik te 2019. „utekao“ radi rekonstrukcije. Ipak najbitnije da se jedan od glavnih „simbola“ Beograda u međuvremenu vratio.  

 

Maj

…“Oj Karlovci, lepo l' žive tude,
Al' što mora biti neka bude,
Ta i mene nešto dalјe vuče,
Evo pružam svoga raja klјuče. “ …
…“Mlogo teo, mlogo započeo,
Čas umrli njega je pomeo, “…

„Đački rastanak“ - Branko Radičević

 

Čini se da je u svaki kamen Fruške Gore Branko Radičević ugradio deo svoje duše i umetničkog dara. Poema „Đački rastanak“ je jedna od Brankovih najlepših elegija i direktno obraćanje Sremskim Karlovcima i Fruškoj Gori za koje je tokom života bio veoma vezan. Panorama Sremskih Karlovaca zrači duboko ukorenjenom istorijom i kulturom ovih krajeva Srbije.  

Zanimljivost: Alternativa stihova Đačkog rastanka je bio deo pesme…

 

„Zbogom ostaj, krasno Stražilovo,

Mlogi te je u zvezdice kovô,

Mlogi reče: „Ao rajska sliko!“

Al ko ja te rad ne imô niko.“

 

…sa planom fotografije na samom Stražilovu uz lik koji je trebalo da bude „duh“ Branka Radičevića pored spomen groba. Budući da nismo uspeli da napravimo adekvatnu fotografiju, mesecom „Maj“ ipak dominira inspirativna panorama Karlovaca slikana dronom. Ako dosada već niste, toplo preporučujemo posetu Stražilovu i „poetski“ uspon do večne kuće besmrtnog romantičara.

 

 

Jun

…“Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.
Dobra zemlјo moja, lažu! Ko te voli
Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
Jer pre nas ni polјa ni krševi goli,
ne mogaše nikom svesnu lјubav dati!“ ...

„Na Gazimestanu“ – Milan Rakić

 

Milan Rakić je u pesmi „Na Gazimestanu“ u najdubljem zanosu izneo razmišljanja i emocije prema možda najvećem mitu srpske istorije, o Kosovskom boju. Koliko je u to vreme pojam patriotizma bio neukaljan i čist najbolje opisuje ovo Rakićevo svedočanstvo preuzeto iz knjige Ratnici Crne ruke - besmrtna prethodnica, S. Pavlović, Novi Sad 2017, str 145-146:

„Bio je dobrovoljac u četi Vojvode Vuka. Mali broj njegovih saboraca je znao da sa njima ratuje čovek koji je napisao pesmu „Na Gazimestanu“ koju su oni često recitovali u trenucima pred borbu. Rakić ovako opisuje dolazak na Kosovo polje: „Dakle izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesenje kiše, i žurio da odnese veliku vest. S leve, na brežuljku, slegalo se zamišljeno Muratovo turbe. Postrojiše nas. U pratnji štaba pojavi se komandant: "Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se ovo mesto zove?" U zbijenom stroju lupkarala je puška o pušku, zatezale se ramenjače. "Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata, poginula su oba cara! To je Gazimestan na kojem je Obilić..." Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Valjda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud izađe mlad oficir s isukanom sabljom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira nešto, pa se okrete stroju. Diže sablju i poče gromko: "Na Gazimestanu od Milana Rakića!" Prvo me izdade sluh, pa onda i vid. Ispred mene se podiže breg sa turbetom, zavi u crveno i osta viseći kao plamena zastava. Iskaza me celog – planina! Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja? S mukom sam se držao na nogama. Više osetih, no što videh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, stiže pred komandanta: "Gospodine pukovniče, taj koji je ispevao ovu pesmu ovde je sa nama. Evo ga pozadi, s bombama, u odredu Vojvode Vuka!" I odmah odjeknu komandantov glas: "Dobrovoljac Rakić, napred!" Čuo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. Čak ni da otvorim usta. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze, prvi i poslednji put tada.“

Zanimljivost: Prvobitna ideja da se fotografija napravi na Gazimestanu je ostavljena za neka „bolja vremena“ zbog “logističkih“ poteškoća odlaska i snimanja na Kosovu i Metohiji. Velikom podrškom “Just out” festivala i organizacije “Beli orlovi” ispred bočnih zidina manastira Manasija je rekonstruisan prizor porodice Lazarević. Knez Lazar, knjeginja Milica i mladi despot Stefan na zamišljenom porodičnom portretu u danima pred sam Kosovski boj. Simbolički ali istorijski korektno se interpretiraju uloge Lazarevića u njihovim pogledima. Lazarev stav je državnički, direktan i odlučan, Stefan se (u)gleda na hrabrog oca a majčine oči “brinu” za Stefana. Protagonisti sa slike, fenomenalni: Aleksandra, Lazar i mlađani Mihailo „junački“ su izneli sav teret uloga i toplotu teških kostima i tako doprineli da se načini ova, nećemo biti skromni, monumentalna fotografija. Iako je Manastir Manasija istorijski nedosledna lokacija jer u to vreme nije postojala, (Ravanica, Lazareva zadužbina bi bila bliža istini), koristili smo pogodnosti festivala „Just Out“ koji se tradicionalno odigrava svake godine u Manasiji i koji nam je omogućio uverljivu scenografiju, kostime ali pre svega dobre glumce sa fotografije.

 

Jul

… “Spalio je juli seno,
a Tisa nezapamćeno opala…
I otkrila sprud kraj šlepa
ko stvoren za njena lepa stopala.”…
„Tu noć je Tisa nadošla
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od ivanjskog cveća“…

„Ljudmila“ – Đorđe Balašević

 

Niko ne daje tako jasnu sliku ravničarske idile pomešane sa ljubavnim jadima kao Balašević. Pesma “Ljudmila” oživljava Tisu tokom jula sa svim različitostima naroda koji oko nje žive. Dobra priprema i obilaženje lokaliteta pre dana samog fotografisanja su pomogli da krajnji izbor fotografija bude slatka muka cele ekipe kalendara. Lik očaravajuće Ljudmile je odigrala pak jedna Bogdana, bez čije produkcijske i supružničke podrške ceo kalendar ne bi imao početka, kraja a dozvolite mi ni „ tog smisla“. Porodična produkcija ovog kalendara pamti i jednog „šogora“ Stevu bez čije organizacije, obilaženja njiva po žegi, veslanja po kiši i čuruškog gostoprimstva, ne bismo imali prilike da  vidimo ni opalu ni nadošlu Tisu.

Zanimljivost: Originalni plan fotografije je bio da se u pozadini vidi Ljudmilin otac, stihovima opisan „stari joj je bio lađar, polu Rumun polu Mađar, besni ker“. Sve je bilo dogovoreno dan ranije sa izvesnim lokalnim čuružaninom gospodinom Miletom Kostićem koji žilavih ruku, ljutog i garavog lika beše kao izašao iz pesme. Ali avaj, u dogovoreno vreme sutra poslepodne gosn. Mile se nije pojavio a fotografija je morala da se uradi. Posle, kažu, da je tog jutra otišao da sa komšijom peče rakiju…  Venac od ivanjskog cveća i nije baš bio od ivanjskog cveća jer u to doba ivanjsko cveće već prošlo. Neke vešte ruke su ga ipak isplele da ukrasi lepo lice zavodnice.

 

 

Avgust

… „I brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama među šlјivama
oj Srbijo među lјudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama, među stadima,
oj Srbijo, pesmo među narodima.”

“Srbija“ - Oskar Davičo

 

Oskar Davičo u svojoj pesmi „Srbija“ poput kakvog poete psihologa potpuno razotkriva i opisuje sve mane, vrline i tajne mentaliteta ljudi ovog prostora  koje egzistiraju vanvremenski.  Lepu decu, pesmu i šljivu je lako uhvatiti u jednoj fotografiji ali zajedno sa mirnim stadom je rezultat krajnjih napora 6-7 ljudi i jednog psa u ovčijoj poteri. Uz veliku pomoć Turističke organizacije Gornji Milanovac i kulturno umetničkog društava ali pre svega zalaganjem našeg kolege Jovana, nastala je fotografija na kojoj su u prvom planu Tara i Uroš najlepše moguće oživeli Oskarove stihove Oooj Sbijooo...

Zanimljivost: Ovim putem se zahvaljujemo kolegi Jovanu koji je bio voljan i vičan da uhvati mladno jagnje pa da ga pusti da bismo imali alternativnu fotografiju. Trud se svakako isplatio na proplanku sela Klatičeva ali tako da se jagnje ipak vratilo zabrinutoj mami ovci. J

 

 

Septembar

„Ja sam rođen u cveću livada;
čuvah stada pokraj reke Gruže
al’ zavoleh devojku iz grada
sa usnama ko pupolјak ruže.“ …

„Voleo sam devojku iz grada“ – Dobrica Erić

 

Fotografija meseca septembra „Voleo sam devojku iz grada“ je omaž pesmi iz pera Dobrice Erića koja se nastanila duboko u duše svih boema a peva se sa merakom kakvog samo ima u Miroslava Ilića. Gružanski kraj je bio izvrstan domaćin a posebno Bojan vlasnik ergele i Konjičkog kluba Kraguj. Anastasija i Marko omladina i budućnost Elektroistok Izgradnje su maestralno „odigrali“ celu ljubavnu selo-grad-selo zavrzlamu uz predivnog crnog at-a, vranca.

Zanimljivost: Vranac je zapravo vranica, kobila Imke. Neobično miran i pitoma kobila koju pored nestvarne lepote možemo da preporučimo svakoj filmskoj produkciji zbog izuzetne saradnje tokom fotografisanja. Pravi, lepo vaspitani konji zapravo uopšte nisu tvrdoglavi kao što se priča.

 

Oktobar

“Ej, salaši na severu Bačke,
u vama su pisme bunjevačke,
a tambura tako lipo svira,
k'o da note par slavuja bira.”…

„Ej salaši na severu Bačke“ - Zvonko Bogdan

 

Da ne bismo prepričavali, najbolje je da kao „Oktobarski“ uvod pročitate sažeto svedočenje o pesmi „Ej Salaši na severu Bačke“ velikog gospodina Zvonka Bogdana koja se može pronaći ovde:

http://www.yugopapir.com/2014/09/zvonko-bogdan-kompozitor-kako-sam.html

Zanimljivost: Fotografija nastala na salašu Dida Hornjakov je jedno od najlepših iskustava i gostoprimstva koje pamtimo sa terena. Vlasnica gospođa Aranka Hornjakov, nekada čuvena reprezentativna rukometašica Jugoslavije, je na naše instrukcije sve organizovala… glumce, kostime, rekvizitu, a na kraju i domaćinski ručak. Bilo je izuzetno prijatno proživeti dan na somborskom salašu uz modele Sanju i Stefan koji su uspeli da u jednoj slici ispripovedaju bunjevačku kulturu a osmesima „ulove“ trenutak ljubavi iz pesma gospodina Bogdana. Brojne varijante dobrih fotografija opet su nas stavile na muke pri izboru pobedničke koja je priznajemo samo malo obrađena kako bi se stekle oktobarske, jesenje boje.

 

Novembar

“Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom. …”

„Plava Grobnica“ - Milutin Bojić

 

U čast žrtava prvog svetskog rata pesmi „Plava grobnica“ Milutina Bojića nije bilo puno alternative niti dvojbe oko odabira za stranicu „Novembar“ meseca kada se obeležava dan primiraja. Pasus iz članka Wikipedija o Milutinu Bojiću daje najbolji šlagvort o ovom pesniku: „Iako je živeo samo 25 godina (Milutin Bojić), ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. U svom kratkom životu ipak je stigao da opeva patnje i stradanja srpskog naroda kroz tragično povlačenje preko Albanije i na takav način ovekovečio je jezivu viziju plave grobnice kod ostrva Vida – ostrva smrti. Ali nije dočekao da opeva pobede i oslobođenje u koje je čvrsto verovao. Smrt ga je zatekla u trenutku njegovog snažnog pesničkog uspona.

Zanimljivost: Prva zamisao da u okolini ostrva Krf ili Vida, naš foto-maestro Bata uslika „sputane moćne krme“ nije zaživela. Ipak scena čuvene table sa ispisom pesme „Plava grobnica“ sa ostrva Vida ostavlja snažan utisak tragedije jednog naroda za ne zaborav, duboki naklon i večno poštovanje.

 

Decembar

… “Sva okađena miriše nam soba.
Okolo žute lojane svijeće,
Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće,
Radosni što je već grudanju doba.” …

… Zatim bi otac, vedar kô sjaj dana,
Uzeo gusle u žilave ruke,
I glasno počô, uz ganjive zvuke,
Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

„Pretprazničko veče“ – Aleksa Šantić

 

Fotografija planirana za kalendarski „Decembar“ je autoru umetnički a dozvolićete i lično, zbog specijalne naklonosti ka Aleksi Šantiću, predstavljala najveći izazov i donosila najviše strepnje oko same realizacije. Međutim Šantićevo „Pretprazničko veče“ je do te mere deskriptivna i inspirativna pesma koja jedinstveno oslikava praznični duh meseca decembra, da je vizija fotografije bila besprekorno jasna. S druge strane, veliku sreću u produkciji imali smo u nesebičnom pristanku i pomoći gospođe Vesne Marjanović naše čuvene etnografkinje koja je po ideji savetovala, preporučila i obezbedila lokaciju i saradnike. Centar za kulturu Vuk Karadžić Loznica je velikodušno dopustio da se u Vukovoj kući oslika šantićevo prisećanje porodične i praznične topline kada je bio dečak. Marija, šantićeva „majka“ sa fotografije, devojka neopisive energije, je sa nezamislivom lakoćom, organizovala, obukla i čak dovezla Saru, Katarinu, Darka, Aleksandra i Đorđa protagoniste porodice mladog „Alekse“ da je sve ostalo teklo kao po vosku „lojanih sveijeća“ iz šantićeve balade.

Zanimljivost: Tehnički ova fotografija je takođe bila najzahtevnija. Svetlo i krajna obrada su istakle Batine veštine fotografije i obrade. Reflektor koji je obezbedio realno svetlo u prostoriji je digitalno uklonjen dok je vatra u ognjištu umetnuta tako da zrači svetlo u prostoriji i otkriva blagostanje na licima šantićeve porodice.   

 

Naslovna

 

„Domovina, to nije mrtva gruda
koja nas gvozdenom rukom veže,
to je lјubav za oblak što plovi ovuda
za pesmu što se ovde razleže“…

„Domovina“- Dušan Vasilјev

 

Naslovna fotografija kalendara „slikanog poezijom“ u kombinaciji sa čuvenim stihovima Dušana Vasiljeva celu priču stavlja pod svod planine Golije i zemlje Srbije. Tokom istraživanja i pisanja scenarija za kalendar Dušan Vasiljev, njegov pesnički opus, rad i generalno život su bili otkriće vredno svakog pomena i naslovnog mesta u kalendaru. Pored čuvenih stihova same naslovne pesme „Domovina“ pažnju privlači karakter ovog mlado preminulog Kikinđana, ekspresioniste antiratne orijentacije i umetničke duše zatočene u beznađu služenja austrougarske vojske.  

Zanimljivost: Iako prvobitno planirano da se fotografija po umereno i „slikovito“ oblačnom danu uradi na najvišem vrhu Golije, Jankovom kamenu, zarad dobijanja lepe golijske panorame koja bi se uklopila sa stihovima  „to je lјubav za oblak što plovi ovuda za pesmu što se ovde razleže“… ekspedicija kalendara je na teži način naučila da pred polazak na put preko planine, čak i u letnjem mesecu, treba da konsultuje AMSS. U tom periodu se radila kompletna rekonstrukcija puta preko Golije te se uz dužu i truckavu vožnju preko tucanika ipak stiglo do Dajićkog Jezera gde smo pomoću drona uspeli da napravimo živopisnu i oblacima začinjenu fotografiju.

 

Zaključak

Proces nastanka kalendara je bilo skoro pa nestvarno iskustvo… od istraživanja pesnika, poezije, odabira stihova i planova scena, organizacije do poslednjeg otvaranja blende foto aparata i detalja dizajna. Krajnji proizvod šalje poruku svih ljudi koji su učestvovali u njegovom stvaranju o važnosti negovanja kulture i književne reči u vremenu kada se ona potiskuje a nekad čak i skrnavi od strane „mainstream“ medija. Međutim, ovakve vrednosne poruke budu odmah prepoznate i pored svakodnevno gusto emitovanog šuma kiča, lažnih vesti i skretanja pažnje javnosti na „niske strasti“. Dokaz tome je kalendar „Srbija slikana poezijom“ koji štampan u tiražu od 1000 kom zidnih i 500 kom stonih, bukvalno razgrabljen. Istina, izdanje nije bilo komercijalnog karaktera te su kalendari isključivo poklanjani i deljeni prijateljima i partnerima kompanije Elektroistok Izgradnja ali uvek sa molbom da se dobije komad više. Svim živim pesnicima ili živim porodicama upokojenih pesnika su poslati primerci.

Ovim svedočenjem beležimo i jednoglasni zaključak ekipe kalendara da je ono najvrednije od svega, zapravo entuzijazam i bezrezervna podrška svih ljudi koji su pomogli da se ovaj projekat realizuje. Sve što ste videli u ovom kalendaru je bilo samo zamoljeno lepim rečima, i „plaćeno“ prijateljskim susretima i smehom bez jednog jedinog utrošenog dinara.

 Kultura u ljudima budi plemenitost, hrani dušu i poklanja samo najlepše! Jedan kalendar o tome umeće da „peva“ sve do kraja 2020! Ne planiramo tu da stanemo.

Ivan Jovanov, deo ekipe

Zasluge za stvaranje kalendara „Srbija slikana poezijom“ za 2020. godinu

Produkcija: Elektroistok Izgradnja DOO Beograd, Direktor: Radiša Kostić; Odelјenje za prodaju i marketing, Autor: Ivan Jovanov, Priprema: Jovan Tomić; Fotografija: Milan Jovanović - Bata (Memories by Bata); Dizajn: Vladimir Popović (vladimirpopovic.net)

Kalendar „kulturni patriotizam“ je plod truda i entuzijazma svih učesnika, likova na fotografijama i prijatelјa koji su omogućili stvaranje kalendara bez ikakve naknade.

Zahvalnost

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije; Narodni muzej Valјevo; Udruženje za očuvanje starih zanata i veština “Beli Orlovi”; Festival “Just out”; Riblјa čarda “Tiha Tisa”,Čurug; Turistička organizacija Gornji Milanovac; KUD „Šumadija“, Gornji Milanovac; Konjički klub „Kraguj“, Kragujevac; Dida Hornjakov Salaš; GKUD „Ravangrad“, Sombor; Centar za kulturu „Vuk Karadžić" Loznica; KUD „Karadžić“ Loznica.

Likovi na fotografijama

Januar: Nastavnica: Mirjana Palikuća, deca: Divna Đorđević, Jasna Đorđević, Milica Palikuća, Lazar Palikuća, Andrej Šimpraga, Lazar Tomić; Februar: Jelena Novaković Jovanović, doktor bioloških nauka; Mart: trudnica: Aleksandra Pavić, borac NOB-a: Ivan Jovanov; April: dečak: Nikola Jovanović; Jun: knjeginja Milica: Aleksandra Vukadinović, knez Lazar: Lazar Vasilov, despot Stefan Lazarević: Mihailo Mitrović; Jul: Ljudmila: Bogdana Mladenović Jovanov; Avgust: devojčica: Tara Jovanović, dečak-trubač: Uroš Vasilјević; Septembar: devojka iz grada: Anastasia Šimpraga, momak sa sela: Marko Janković, konj vranac: kobila Imke; Oktobar: Bunjevci, devojka: Sanja Tordi, momak: Stefan Čapo; Decembar: mladi Aleksa Šantić: Darko Šaulić, majka: Marija Nikolić, otac-guslar: Đorđe Nikolić; komšija: Aleksandar Cvetinović, sestre: Sara Savić i Katarina Lukić.

Autorska prava

Na osnovu člana 49. Zakona o autorskom i srodnim pravima, ispunjeni su uslovi u vezi sa javnim saopštavanjem kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja) bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade. Sva prava na preuzimanje i kopiranje kalendara u celosti zadržana.

 

 

Podelite stranicu:

Galerija slika